Migracioni saldo po opstinama

Pozitivan migracioni saldo nije sam po sebi dokaz nepravilnosti. Zvanični neto međunarodni migracioni saldo Srbije je reda +20.000 do +30.000 godišnje, pa nacionalni višak prijava uglavnom odgovara onome što statistika ionako beleži. Velike gradove — Novi Sad, beogradske opštine, Kragujevac, Niš — puni stvarna unutrašnja migracija sa sela u grad. To je urbanizacija, ne anomalija.

Potpis nije nivo nego obrazac. Vredi pogledati opštinu kod koje se poklopi više od jednog od ovoga:

• Mesto — opština koja se prazni (jak negativan prirodni saldo, nema ekonomskog razloga za doseljavanje) a ipak ima priliv. To je kolona „Pokrivenost“ preko 1.
• Vreme — nagli skok prijava dva do šest meseci pred izbore pa tišina. Normalna migracija je ravna i sezonska; ciljana registracija je u naletu, vezana za rok zaključenja spiska 15 dana pred izbore.
• Adresa — mnogo novih upisa na istu adresu, posebno na adresu opštine ili centra za socijalni rad.
• Izlaznost — spisak raste a izlaznost po glavi skače nesrazmerno.

Spisak ima zasebnu kategoriju „upis po osnovu prijema u državljanstvo“, ali ona hvata samo slučaj kad je samo državljanstvo okidač upisa — 643 u posmatranom periodu, naspram 72.718 prijava prebivališta. Ko državljanstvo dobije dok živi van Srbije pa tek kasnije prijavi prebivalište, uđe u spisak kao obična prijava prebivališta i tu se više ne razlikuje od nekoga ko se doselio iz susedne opštine. Zato se taj kanal ne može meriti direktno, nego samo preko viška prijava nad odjavama.

Prijava i odjava ne moraju pasti u isti nedeljni izveštaj, pa kratkoročne razlike mogu biti pomeraj u vremenu a ne stvarni priliv. Broj birača je iz jednog preseka, pa su stope približne. Selidba unutar iste opštine se knjiži kao promena adrese i uopšte ne ulazi u ovaj račun.